ДАН СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ

Дан словенске писмености и културе, 24.мај, установљен је у част солунске браће Ћирила и Методија, твораца првог словенског писма- глагољице. Дан сећања на мисионарство и визионарство браће која су остала упамћена као словенски апостоли из времена јединствене хришћанске цркве слави се и у другим словенским земљама.

Старији Методије и његов брат Ћирило, пре него што се замонашио Константин, рођени су у Солуну у породици високог војног и управног вође Лава, 815.године, односно 826. године.

Када је 862. године великоморавски кнез Растислав затражио од византијског цара Михаила учитеље који ће проповедати хришћанство на народном језику, показало се да су солунска браћа била идеална за тај посао.

Прво писмо и преводи јеванђеља настали су на основу говора Словена из околине Солуна који су добро познавали.

Са тим преводима су кренули у моравско-панонску мисију, ширили пименост и хришћанство међу Словенима, преводили богослужбене књиге, служили литургију на словенском језику, рукополагали домаће свештенике. Симбол су словенске писмености, а црква их молитвено истиче као равноапостолне.

Наше најстарије нормирано писмо, глагољицу, сваке године наши ученици оживљавају на радионици-Пишемо глагољицом- чиме одајемо почаст свом културном и националном идентитету.