ERASMUS +
Добродошли поштовани

родитељи, ђаци, наставници

ДАН ШКОЛЕ – БИО СИ ЗВЕЗДА И ЗВЕЗДАМА СИ СЕ ВРАТИО

Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити.
Михајло.

Био је јединствени изданак рода људског, Дете какво се ретко рађа. У очима искра, у грудима васиона, у глави бистар ум.. Чиста хармонија душе и тела.
Спремност да помогне другу била је јача од Њега. На редовној настави трудио се да упије сваку реч, мисао, ново знање. Радо је учествовао у дискусијама и слободно је постављао питања, у жељи да сазна што више.
Ведрог и разиграног духа, радовао се и тренуцима опуштања између часова. Радо је учествовао у спортским активностима и често је  баш он био тај који би анимирао друштво за игру.
Посебну пажњу је посвећивао ђацима који су имали проблем у социјализацији. Будући да је био омиљен у одељењу, сви су прихватали оне које би  он узео под заштиту. Све је то радио ненаметљиво, нежно, посвећено, како је само он то знао.
Из тог разлога је долазио, поред похађања редовне и додатне наставе, чак и на часове допунске наставе. Испуњавали су га срећом и задовољством тренуци које је могао да посвети онима којима је помоћ била потребна.

Учествовао је на бројним такмичењима још у најранијем узрасту. Математику је јако волео, тако да су му ти изазови били омиљени. Са одељењем, као тимски играч, наступао је на спортским олимпијадама, били смо градитељи, ишли у позоришта, организовали приредбе, представе, излете.. Живели као једна мала, јака, функционална породица.
Радовали смо се првим успесима, али и свим наредним. Са њим је реч заједница имала посебан смисао, други облик, јачу везу.

Недостајаће физички јако пуно. Недостајаће вести о њему и његовим новим достигнућима. Недостајаће бескрајно. Ниједна мисао, молитва, реч о њему више неће бити усмерена без суза у очима.
Ипак, испраћамо Оног чије име остаје за вијеке вјекова. Духом биће увек са нама. У душама и срцима свих нас који смо га познавали.
Познајући њега и његов истраживачки дух, остајем у уверењу да ће у димензији свог новог постојања пронаћи начин да осетимо његово присуство у нашим животима.
Хвала ти, Михајло, што си дозволио да, у једном малом, за димензију у којој си сад, безначајном тренутку, печатираном овоземаљском смртношћу, будемо, бар на кратко, делић твог битисања. Кад из нашег окружења оде вољено биће, човек је тужан. Тешко је и недокучиво, за наш наизглед ограничен људски ум, објаснити да је путовање кроз различите димензије заправо нормална и уобичајена ствар. Био си светло и светлу си се вратио.

О,ви,физичари света,дођите!
Објасните нашим неутешним душама и срцима, лети ли негде изнад нас наш Михајло? Као дах ветра? Као кап кише? Као зрак сунца? Размењује ли сад са Николом Теслом искуства са овога света?
У грлу је кнедла. На грудима камен. У очима суза. Али стојимо гордо. Не сломљено, него поносно.
Хвала ти што си нам дозволио да те дотакнемо. Не надамо се. Не верујемо. Напросто знамо. Сигурни смо. Физика је то.
Једноставно – БИО СИ ЗВЕЗДА И ЗВЕЗДАМА СИ СЕ ВРАТИО.

Твоје учитељице
Елеонора Дејановић, Александра Петровић и Вида Милојковић

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *